Ovaj blog nije zamišljen kao dnevnopolitički iz prostog razloga što sam po prirodi apolitičan i ne pratim redovno dešavanja kod nas i u svetu. Zamišljen je kao personalni, gde su trebale da budu priče iz mog, za prosečnog čoveka, veoma neobičnog života, koje bi kasnije trebale biti pretočene u knjigu(e). Međutim, pošto je kod nas politika metastazirala u sve sfere života, prekinuću pisanje započetih priča jer moram da se osvrnem na najnovija dešavanja.
Možda će neko reći da nisam kompetentan jer nisam bio lični učesnik događaja, ali iako pored velike želje zbog svog zdravstvenog stanja nisam bio u mogućnosti da pomognem u odbrani od poplava, bar sam bio u mogućnosti da pratim kako dešavanja kako u mom roPostavi izdvojenu slikudnom gradu Šapcu, tako i u ostatku Srbije, usled čega sam taj osećaj razočarenja i besa hteo da prenesem na papir. Pokušaću što kraće, iako znam da to zbog količine pokazane nesposobnosti neće biti lako.
1.Da li je Vlada pravovremeno bila upozorena o nadolazećim količinama padavina? Jeste.
Prva slika je slika poruke koju sam dobio u utorak u 9.36 i da se očekuje kiša od 13.5. od 18.00 časova do 16.5. do 15.00 časova sa mestimičnom opasnošću od poplava. Ne reklamiram “Unika osiguranje“, ali to je servis koji ima većina osiguranja i poruke dobijaju svi korisnici osiguranja jer je servis besplatan. Ako znate koliko osiguranja ima u Srbiji siguran sam da je ovakva ili slična poruka prosleđena BAR na nekoliko desetina hiljada adresa. Poruke se šalju namenski kako bi osiguranici preduzeli određene mere da zaštite sebe i svoju imovinu, čime bi naravno smanjili i eventualne štete izazvane štetnim događajem, a samim tim i iznose koje bi osiguranje trebalo da nadoknadi. Osiguranja nemaju svoje meterologe već koriste usluga Hidrometeorološkog zavoda Srbije ili nekih drugih firmi koje se bave prognozom vremena. Zašto ovo pišem? Iz prostog razloga: ako su osiguranja koja koriste ovaj servis upozoravanja stanovništva poslala SMS poruke 8-9 sati ranije oni koji se bave prognozama vremena su to znali bar nekoliko dana ranije, a ozbiljniji su najavljivali ogromne padavine čak i do sedam dana ranije.
Na drugoj slici imate najavu sa sajta www.serbianmeteo.com od 10.5. sa predviđenom količinom padavina od 210mm po kvadratnom metru. U kasnijim komentarima tog dana količina predviđenih padavina se samo povećavala, a oni koji su članovi foruma su komentarisali kako će to biti nezapamćen POTOP. Područja u kojima se te padavine očekuju su jasno obeležena. Naravno da je takvu informaciju imao i Republički hidro-meteorološki zavod Srbije (RHMZ) koju je i dostavio Vladi i Sektoru za vanredne situacije istog dana. Na slici se vidi i komentar onoga koji ju je postavio, a i sama boja u epicentru padavina prema tablici sa desne strane bila bi dovoljna čak i laiku da se uplaši i preduzme mere na odbrani od poplava ili evakuaciji.
2.Šta su tri dana radili državni organi? Gde je bio Ministar bez portfelja za vanredne situacije velja ilić (ne zaslužuje velika slova)? Gde je bio Republički štab za vanredne situacije? Posle poplava 2009. i 2010.godine kada su se pričinjene štete merile milionima evra juna 2011. je konstituisan Republički štab za vanredne situacije čiji je predsednik bio ivica dačić koji je tada rekao da štab “objedinjava sve resurse i državne kapacitete…kako bi se pripremili za sve situacije i otklonili faktor iznenađenja“! Načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije koji mu je pomagao u obavljanju dužnosti je i tada bio Predrag Marić, koji je precizirao da je neophodno ,,obrazovanje okružnih štabova za vanredne situacije, te usvajanje nacionalne strategije za otklanjanje rizika u vanrednim situacijama, čiji će tekst biti usaglašen u naredne dve-tri nedelje, nakon čega sledi izrada Akcionog plana“. Naveo je i da Republički Štab “IMA JASNE NADLEŽNOSTI U SISTEMU POMOĆI GRAĐANIMA U VANREDNIM SITUACIJAMA KOJE SE ODNOSE NA POŽARE, POPLAVE, ZEMLJOTRESE, KLIZIŠTA…“
Ako je 2009. usvojen Zakon o vanrednim situacijama (nadalje: Zakon) i te 2011. formiran Republički štab i sve nadležnosti između Republičkog i opštinskih štabova definisane da li je sistem zaštite i spasavanja zaživeo? Po onome što se desilo odgovor ne treba ni da pišem.
3. Čak i kada je kiša počela da pada u utorak po količini padavina se videlo da će još tokom noći početi da stvara probleme u slivovima Save, Drine i Morave, ali još uvek se moglo reagovati. ŠTA SE TADA ČEKALO? Da se tokovi tih reka nisu odjednom pojavili na površini ili se radi o koritima starim više stotina godina? Zar se ne izlivaju svake godine iste reke na istim mestima? Ako su prema Zakonu postojali kratkoročni, srednjoročni i dugoročni planovi zašto onda stalno gledamo direktora “Srbijavoda“ kako kuka da se godinama ništa ne ulaže u ojačavanje nasipa i bedema na rizičnim tačkama najvećih reka? Dokle da gubimo ljudske živote i plaćamo milionske greške onih koji za rešavanje takvih pitanja primaju debelu platu? Ako su “demokrate“ krive za period pre 2012. godine (a jesu, izuzetno), zašto u 2012. za odbranu od poplava nije izdvojen ni jedan jedini dinar? Da li su investicije od sto miliona evra namenjene vodoprivredi koje su bile najavljene februara 2013. utrošene namenski? Nisu. I šta se desilo? Kiša je padala non-stop od utorka i u sredu popodne su počele poplave: u okruženju je Tamnava odnela most na putu Šabac-Valjevo i poplavila Koceljevu, Loznica je takođe poplavljena, Jadar je u Dragincu odneo most i totalno odsekao 10 okolnih sela, Krupanj javlja da je u vrlo teškoj situaciji, a ni u drugim mestima situacija nije bolja (Valjevo, Čačak, Svilajnac). Voda je iz časa u čas neprekidno rasla i …da li se tada nešto konkretno preduzelo? Nije. Zašto nije?
Na to pitanje koliko god da se trudio ne mogu da dam odgovor. Ako već nije radio sistem ranog upozoravanja od polava u tim trenucim su poplave već bile evidentne, a nijedna sirena se nije čula. Nijedna.
4. Predsednik Vlade (PV) je u četvrtak, kao i svaki pravi super-heroj iz stripova, doleteo u Koceljevu i Ub i podelio vodu i ćebad najugroženijima. Zašto? Zar je bilo malo medijske blamaže u Feketiću? Razumem ja dobru nameru, zaista, mislim to što on želi da pokaže saosećajnost, ali nije on na mestu aktiviste “Crvenog krsta“ nego PREDSEDNIKA VLADE!!! Tih nekoliko paketa vode i ćebadi sam čak i ja sa protezom umesto noge mogao izneti, ali nisam na mestu na kom treba da rukovodim čitavom zemljom u vanrednoj situaciji. Nama je u tim trenucima trebao sposoban čovek svestan situacije i svoje odgovornosti, a ne maneken sa vlažnom kosom u lakovanim cipelicama koji pozira među ljudima koji su svi u čizmama. I otkuda uopšte ta, po meni, bolesna potreba za neprestanom samopromocijom i teatralnošću i u najtežim situacijama? Izgleda da je to neka prelazna bolest jer su i njegovi sateliti počeli da snimaju “selfije“ tipa “Evo mene dižem granu s puta“ ili “Evo vozim se u čamcu sa spasiocima i ometam ih dok spasavaju ljudske živote“? Zar snimcima pokušavaju da pokažu da nešto rade? Pa da su nešto radili reagovali bi na vreme, a ne bi se slikali sa poplavljenima. (Foto: “Kurir“)
5. Dok je ružičasta televizija peuzimala ulogu javnog servisa, narod ulogu fonda za robne rezerve, a društvene mreže ulogu centra za obaveštavanje, u Skupštini se 16.5. održavala tragično-patetična dramska predstava “Vrhovni Dramoser“ sa Predsednikom Vlade u glavnoj ulozi. Patetični monolog tipa “Šabac se mora braniti po svaku cenu…situacija je katastrofalno kataklizmička…Šabac se mora braniti svim sredstvima i svim snagama…nemam koga da pošaljem osim sina, oca i brata…šteta će biti biblijskih razmera…Šabac ne sme pasti“, uz utišavanje neposlušnih ministara i dramske pauze sa teškim disanjem u mikrofon od po nekoliko minuta, bio je za Oskara. Zar je bilo potrebno toliko zapomaganje nekoga ko je trebao samo da naredi ko šta treba da radi? Naravno da nije. A da li je bilo poželjno? Još manje.
6. Zašto je moj rodni grad Šabac bio toliko potenciran kada su iz Krupnja već danima molili za pomoć, a Obrenovac i Sremska Mitrovica su u tim trenucima bili u većoj opasnosti? Da li zbog očuvanja hemikalija i postrojenja “Viktorija“ i “Eliksir grupe“ u nekadašnjoj HI “Zorka“ ili zbog smene vlasti koja nije SNS-ovska? Raspuštanje kriznog štaba odmah to veče “zbog nesavesnog rada“ je bila dobra mera, a pod navodnicima je jer nijedan drugi krizni štab takođe nije ništa uradio. Zašto onda krizni štabovi u drugim opštinama nisu raspušteni? Ostavka gradonačelnika Miloša Miloševića posle par dana je samo potvrdila priče o uvođenju politke prilikom odbrane grada. Kada se to pojavilo na internetu odmah su veliki dušebrižnici, verovatno iz redova SNS-a, rekli kako nije vreme za politiku već za spašavanje ljudskih života. Pa zar vreme za spašavanje ljudskih života nije bilo i u Krupnju, Svilajncu i Paraćinu,opštinama gde nije na vlasti SNS? I ko je onda iskoristio baš tu situaciju i u spašavanje ljudskih života uveo politiku? Pa ko drugi nego njihov preobožavani Dramoser.
7. Da li je Šapcu u tom trenutku bila potrebna pomoć sa strane? Daću svoje mišljenje, a ako neko bude tražio šire objašnjenje zašto je tako rado ću mu odgovoriti. Moje mišljenje je da pomoć nije bila potrebna, gledajući broj stanovnika i dužinu obale koja je trebala da se brani. Zar u gradu koji ima oko 80 000 stanovnika, a sa opštinama oko 130 000, nije bilo dovoljno ljudi koji bi branili 15-20 kilometara obale od poplava? Pa zar nije preko hiljadu ljudi, neki kažu i dve, sat, sat i po stajalo ispred zgrade Uprave grada dok je krizni štab zasedao, čekajući da im se neko obrati nudeći pomoć, čamce, vozila? Revoltirani njihovim neizlaskom građani su kamenovali zgradu i polupali nekoliko stakala koje će svejedno iz svog džepa kasnije platiti. Siguran sam da su na lokalnim TV i radio stanicama građani bili pozvani radi odbrane grada od poplava da bi se za sat vremena okupilo nekoliko hiljada ljudi, kao što se samoinicijativno i okupilo. I na osnovu čega je onda Vrhovni Dramoser tokom dramske predstave procenio da je za odbranu Šapca potrebno “hiljadu, hiljadu petsto ljudi“? Kojom je to matematičkom operacijom i stručnošću neko ko se čitav život nije mrduo iz politike izračunao da je za odbranu obale od oko 20 kilometara fali baš tih “hiljadu, hiljadu petsto hrabrih Beograđana“? I zašto su samo Beograđani mogli da pomognu (nije pozivao nikoga iz drugih gradova)? Ko su hrabri muškarci koji su pre 21 čas u nekoliko autobusa pre svih drugih iz Beograda otišli za Šabac? Jesu li ti prvi autobusi bili “mladost SNS-a“ koji su kasnije pravili “selfije“ ispred gradskog štaba partije? Ako tada ni za ljude iz Šapca koji su otišli na Savu nije bilo lopata, džakova i peska odakle su onda sve to mislili da obezbede za dobrovoljce?
8. Naravno da je u takvom rasulu onda pomoć dobro došla. U međuvremenu su počeli stizati autobusi sa svih strana i u Šabac je tu noć stiglo po nekim procenama preko 10 000 ljudi. Desio se NAROD. Narod sa svih strana Srbije i iz svih krajeva bivše SFRJ. Narod koji je dao domaći zadatak svim političarima na ovim prostorima, a i šire. Narod u najboljem smislu te reči koji je pokazao značenje reči ČOVEK. Jeste da su oni koji su došli među prvima neko vreme besciljno lutali po gradu i obali, kao što su lutali i građani Šapca ne znajući šta treba da rade, ali to je bilo samo dok posle par sati nije smenjen i taj novi šef kriznog štaba u Šapcu, poslanik SNS-a (kako to gordo zvuči) Zoran Babić. Kada je za šefa postavljen gen.Ljubiša Diković, ni manje ni više nego Načelnik Genralštaba (NGŠ), vrlo brzo se krenulo u dizanje nasipa. To je jedini slučaj u istoriji gde je NGŠ jedne zemlje postavljen za šefa gradskog kriznog štaba. Umesto da komanduje i rukovodi čitavom vojskom Vrhovni Dramoser ga je degradirao i postavio za, recimo, komandanta brigade, time se panično mešajući i u komandovanje Vojskom. A zašto se to desilo? Zato što je to bio jedini izlaz da neko nešto uradi, jer je Zoranu Babiću koga je je s punim poverenjem prethodno postavio na mesto šefa kriznog štaba izgleda jedina kvalifikacija to što je poslanik SNS-a. Kao i mnogim drugim na rukovodećim mestima.
9. I dok se Vrhovni Dramoser borio za vlast u Šapcu desio se Obrenovac. Iako se odavno znalo da je ta beogradska opština u najvećoj opasnosti jer je okružena sa tri reke: Savom, Kolubarom i Tamnavom, ništa, ali apsolutno ništa nije preduzeto niti na odbrani od poplava, niti na pravovremenoj evakuaciji stanovništva. Grad je bukvalno potopljen za par sati. Da li je Obrenovac žrtvovan, greška ljudskog faktora ili “božje volje? Još 15.5. građani su saznali da je na jednom mestu popustio nasip i raspitivali se da li da se krene u evakuaciju. Ništa nije preduzeto i do uveče je u okolnim mestima voda bila do pojasa. I pored toga 16.5. je gradonačelnik Beograda siniša mali uputio molbu građanima Obrenovca da ne napuštaju svoje domove. Te iste večeri je zasedao krizni štab čiji je načelnik predsednik opštine Obrenovac miroslav čučković (još manji nego mali) gde je upozoren da je Kolubara probila nasip i da je u nekim delovima grada voda već u kućama, te da se ljudi moraju hitno obavestiti. I šta je načelnik kriznog štaba preduzeo? Demagoški je objasnio mokrim policajcima i vatrogascima da je sve spremno, da nema razloga za paniku i da nema potrebe uzbunjivati stanovništvo, već je dovoljno da ide “kejron“ sa obaveštenjem na lokalnoj stanici TV “Mag“ jer ionako UJUTRU STIŽE KAMION SA DŽAKOVIMA. Usput je rekao da je opština već dobila milion i dvesta hiljada dinara za hranu, ako neko bude evakuisan u hotel. Verovatno presrećan zbog te donacije prebacuje “dežurstvo“ kriznog štaba u obližnji restoran gde nakon ukusne večere na račun naroda RASPUŠTA KRIZNI ŠTAB “DO SUTRA U 10“! Oko 5 ujutru su se sirene oglasile kada je već bilo kasno… Pa koliko treba biti bez mozga i očekivati kako će jedan kamion džakova sa peskom da spase grad od poplave? Ali reke nisu bile na tom času kada se učilo da se preko demagogije aktuelne vlasti nikako ne sme, već su probile nasipe i poplavile grad. Na pitanje sa početka ove tačke o tome ko je kriv mislim da sam dao sasvim jasan odgovor. Da li je taj načelnik kriznog štaba kojem leševi plivaju po gradu smenjen? Nije. Zašto? Pogađajte.
A one što uporno na sve optužbe odgovaraju kako nije vreme upitao bih samo “A KADA JE KOD NAS TO PRAVO VREME da nekome kažeš da je nestručan i nesposoban, vlastoljubiv i izdajnik“? Kada je pravo vreme da nekome kažeš da je bespotrebno potrošio pare poreskih obveznika na izbore da bi seo u fotelju koja mu je i pre toga nuđena, a za koju se vidi da nije dorastao? Kada je to pravo vreme da se kaže da je Vlada sastavljena od mediokriteta kao što je velja ilić koji se kao ministar bez portfelja za vanredne situacije nigde nije oglasio? Kada je to pravo vreme da se kaže da su se ministri unutrašnjih poslova i pravde Lolek i Bolek više vozikali i pozirali sa svojim plačnim facama nego što su nešto doprineli nastradalim? Kada je pravo vreme da se pita gde je za vreme poplava ministar odbrane koji glumi keramičara, ili beše obrnuto, dok mu NGŠ nekoliko dana ne silazi sa nasipa u Šapcu? Kada je pravo vreme da se pita gde je PreCednik države u kojoj mu se stanovnici dave? Bolje da je na vreme donirao svoju lopatu iz prethodnog zanimanja nego što naknadno daje nezasluženo stečene pare za nastradale, zbog čega će sebi sigurno dodeliti Ordena zasluga za narod. Kada je pravo vreme da se prekine sa blokadom medija koji se kritički osvrću na (ne)rad Vlade? Kada je vreme da se nekom kaže da prestane sa idiotskim istupima najava “Beograda na vodi“ dok je dobar deo Srbije pod vodom? Kada je to kod nas pravo vreme da se za ovakvu “biblijsku poplavu“, ali biblijsku poplavu nesposobnosti koja je tačno definisana određenim članovima Krivičnog zakona Srbije krivci izvedu pred lice pravde?
Da se dramsko-patetičnu predstavu unesu elementi komike pobrinuo se ponovo Vrhovni Dramoser koji je kao na svadbi u filmu “Crna mačka, beli mačor“ počeo da nabraja spisak donacija po sistemu “A od kuma…gumeni čamac i Džonson dva’es’ konja!“ dok ovi iz međunarodne zajednice ekstatično pljeskaju i uzvikuju “Tooo Dadane….Mi smo veoma zadovoljni brzinom reagovanja u kriznoj situaciji…Ti si pit bul…terijer…“, a jadni narod ih posmatra ispod šatri u kojima su evakuisani. Zašto bi narod u ovom trenutku trebao da zna šta je ko donirao? Rasporedi gde je šta potrebno, po mogućnosti ne prema stranačkoj pripadnosti, i prestani teatralisati.
Rođaci, gospodo i drugovi, ovo nije bila simulacija taktičke vežbe “Poplava 2014“ u kojoj nema veze što su se pogasile neke lampice na računaru, pa neko nije položio ispit za za vođenje države, ovde su te greške na ispitu plaćene najvećom cenom u stvarnosti. Samo se nadam da će narod onu energiju i jedinstvo koje je pokazao prilikom dolaska u Šabac sačuvati i čim se stabilizuje situacija zatražiti odgovornost od glumaca u dramsko-patetičnoj predstavi zvanoj Vrhovni Dramoser.
